Psihološke igre u transakcionoj analizi; zašto ih igramo i kako ih prepoznati

Psihološke igre predstavljaju jedan od najpoznatijih koncepata transakcione analize (TA). Reč je o ponavljajućim obrascima komunikacije u kojima ljudi nesvesno ulaze u odnose koji na kraju donose neprijatna osećanja, iako u početku deluju kao obični razgovori ili konflikti.

Osnivač transakcione analize, Eric Berne, ih opisuje kao:

„Niz skrivenih transakcija koje vode ka predvidljivom, ali neprijatnom ishodu.“

Drugim rečima, iza onoga što se izgovara često postoji skrivena poruka ili potreba koje učesnici nisu svesni.

Šta karakteriše psihološke igre?

Psihološke igre imaju nekoliko zajedničkih osobina:

• Ponavljaju se kroz različite odnose i životne situacije.
• Imaju skriveni motiv koji nije vidljiv na površini.
• Završavaju se neprijatnim emocijama poput besa, krivice, razočaranja ili povređenosti.
• Potvrđuju postojeća uverenja koja osoba ima o sebi, drugima i svetu.

Upravo zato ljudi često iznova ulaze u iste konflikte, iako žele drugačiji ishod.

Primer psihološke igre

Jedna od poznatih psiholoških igara nosi naziv:

„Vidi šta si me naterao/la da uradim“

Komunikacija može izgledati ovako:

Osoba A: „Morao/la sam tako. Ti si kriv/a.“

Osoba B: oseća krivicu, bes ili potrebu da se brani.

Iako obe strane izlaze iz razgovora nezadovoljne, potvrđuju se stare uloge i poznati obrasci ponašanja, poput odnosa između žrtve i krivca.

Najčešće psihološke igre prema Ericu Berneu

U transakcionoj analizi opisane su brojne psihološke igre, a među najčešćima su:

• „Da, ali…“ – osoba traži savet, ali odbacuje svako ponuđeno rešenje.
• „Jadni ja“ – stalno traženje saosećanja i potvrde sopstvene bespomoćnosti.
• „Uhvatila sam te“ – pažnja je usmerena na pronalaženje greške kod druge osobe.
• Spasilac – Žrtva – Progonitelj – poznat kao Karpmanov dramski trougao, u kojem učesnici nesvesno menjaju uloge tokom konflikta.

Zašto ih ljudi nesvesno igraju?

Psihološke igre najčešće nastaju još u detinjstvu. Kroz odrastanje učimo određene obrasce komunikacije koji nam postaju poznati i sigurni, čak i kada nam nanose emocionalnu štetu.

Ljudi ih ponavljaju zato što:

• predstavljaju naučene obrasce ponašanja,
• stvaraju prividan osećaj kontrole i sigurnosti,
• potvrđuju postojeća uverenja o sebi i drugima,
• zamenjuju iskrenu emocionalnu bliskost i otvorenu komunikaciju.

Kako ih prekinuti ?

Prvi korak ka promeni jeste njihovo prepoznavanje.

Transakciona analiza podstiče razvoj komunikacije iz Odraslog ego-stanja, koje omogućava smirenu, odgovornu i autentičnu razmenu sa drugima.

Iz psiholoških igara izlazi se kroz:

• prepoznavanje ponavljajućih obrazaca,
• ostajanje u Odraslom ego-stanju,
• jasnu i direktnu komunikaciju,
• preuzimanje odgovornosti za sopstvene emocije i potrebe,
• razvijanje zdravijih odnosa zasnovanih na poverenju i međusobnom poštovanju.

Zašto je važno razumeti psihološke igre?

Kada postanemo svesni obrazaca koje ponavljamo, otvaramo prostor za promenu. Umesto odnosa ispunjenih nerazumevanjem, manipulacijom i skrivenim očekivanjima, možemo graditi autentičnu komunikaciju, bolje razumeti sebe i razvijati kvalitetnije međuljudske odnose.

Prepoznavanje psiholoških igara prvi je korak ka zdravijim odnosima i većoj emocionalnoj slobodi.

Budite u toku sa novim tekstovima na Blogu na mojim društvenim mrežama.