Kako poruke roditelja iz detinjstva oblikuju naša uverenja i ponašanje

Poruke roditelja koje dobijamo tokom odrastanja imaju veliki uticaj na način na koji doživljavamo sebe, druge ljude i svet oko nas. One mogu biti izgovorene kao savet ili pravilo – šta treba raditi, kako se ponašati i kada reagovati. Roditelji ih najčešće prenose sa najboljom namerom, verujući da će pomoći detetu da bude uspešno i sigurno.

Međutim, dete takve poruke često ne doživljava kao savet, već kao zapovest koju treba slediti tokom celog života.

Kada korisni saveti postanu ograničavajuća uverenja?

Poruke poput:

• „Budi jak.“
• „Budi vredan.“
• „Ne odustaj.“

same po sebi nisu negativne. Problem nastaje kada osoba ne zna kada je korisno biti jaka, a kada je potrebno dozvoliti sebi ranjivost, odmor ili traženje pomoći.

Tada se javlja unutrašnji konflikt koji može otežati svakodnevno funkcionisanje i narušiti emocionalnu ravnotežu.

Nesvesne poruke roditelja koje se prenose deci

Postoji i drugi nivo roditeljskih poruka – one koje roditelji prenose nesvesno, vođeni sopstvenim strahovima, iskustvima i emocijama iz detinjstva.

Na primer, ako je roditelj u svom detinjstvu naučio da je ljutnja opasna i da izaziva sukobe ili kaznu, dete intuitivno prepoznaje njegov strah i usvaja skrivenu poruku:

„Ne osećaj ljutnju.“

Ovakve poruke najčešće nisu izgovorene naglas. One se usvajaju intuitivno i ostaju u predsvesnom ili blago svesnom delu naše ličnosti, zbog čega ih često ne prepoznajemo.

Zašto je važno prepoznati emociju ljutnje?

Ljutnja je prirodna i zdrava emocija. Nije problem u tome što je osećamo, već u načinu na koji je izražavamo.

Kada osoba nije naučila da prepozna svoju ljutnju, ona je često potiskuje ili prikriva drugim emocijama, poput tuge, bespomoćnosti ili povlačenja.

Učenje prepoznavanja i zdravog izražavanja emocija predstavlja važan korak ka emocionalnom zdravlju i kvalitetnijim odnosima.

Najdublje poruke nastaju u najranijem detinjstvu

Najdublji nivo roditeljskih poruka formira se u periodu kada dete još nema razvijen govor. U tom uzrastu ono svet doživljava kroz pokret, telesne senzacije i čulna iskustva.

Zbog toga se ove poruke ne pamte kao misli ili rečenice, već kao dubok osećaj o sebi.

Kasnije u životu osoba može verovati:

• da nije dovoljno dobra
• da je bezvredna
• da sa njom nešto nije u redu
• da je rođena takva.

U stvarnosti, ona ne doživljava da u sebi ima određene obrasce ili uverenja, već veruje da ona jeste takva.

Kako ove poruke roditelja iz detinjstva utiču na svakodnevni život?

Prvi korak ka promeni jeste njihovo prepoznavanje.

Nesvesno usvojena uverenja mogu se ispoljiti kroz različite emocionalne teškoće i obrasce ponašanja, kao što su:

• osećaj bezvrednosti
• hronična krivica
• depresivnost
• bes
• anksioznost
• teškoće u partnerskim odnosima
• stalna potreba za dokazivanjem ili perfekcionizmom.

Često osoba ne razume zašto joj određene situacije izazivaju intenzivne emocije ili zbog čega se stalno vraća istim obrascima ponašanja.

Kako psihoterapija može pomoći?

Kroz psihoterapijski rad moguće je prepoznati poruke koje smo usvojili u detinjstvu, razumeti njihovo poreklo i postepeno ih zameniti zdravijim uverenjima.

Kada osvestimo obrasce koji nas nesvesno vode kroz život, dobijamo mogućnost da donosimo slobodnije odluke, razvijemo zdraviji odnos prema sebi i izgradimo kvalitetnije odnose sa drugima.

Prepoznavanje ovih obrazaca prvi je korak ka promeni. Ako osećate da vas određena uverenja ili emocije ometaju u svakodnevnom životu, razgovor sa psihoterapeutom može biti važna podrška na putu ličnog razvoja i emocionalnog oporavka.

Budite u toku sa novim tekstovima na Blogu na mojim društvenim mrežama.